Austrija važi za jednu od nauređenijih i organizovanijih zemalja u Evropi, gde su zakoni i radnička prava strogo regulisani. Kakva sve prava imaju radnici u Austriji, kako se plaćaju praznici, šta ako poslodavac ne isplati platu? Sve ovo i još mnoga ostala pitanja obradili smo u ovom članku. Pa da počnemo!
Osnovna radna prava – Plata, radno vreme i odmori
Minimalna plata i plate u različitim sektorima
Za razliku od mnogih drugih zemalja, Austrija nema univerzalnu minimalnu platu koja se odnosi na sve radnike. Umesto toga, minimalne zarade se određuju kroz kolektivne ugovore koji su specifični za određene industrije. Prosečna minimalna plata u kolektivnim ugovorima iznosi oko 1.800 do 2.000 evra bruto mesečno na 40 sati nedeljno, odnosno takozvano “puno radno vreme”, ali to može varirati u zavisnosti od sektora rada. Opet napominjemo cifre su u bruto iznosima. Ali ono što zanima svakog od nas je koliko nama ostaje u džepu nakon svih tih silnih odbitaka itd. Da biste imali neki bolji pregled uzećemo u obzir nekoliko primera brutto i netto iznosa u 2025. godini.
NA PRIMER: na brutto platu od 3.000 evra za puno radno vreme, dobićete 2.165 evra netto prihod. Dakle ovih 2.165 vam ostaje. Drugi primer recimo za 2.500 brutto iznos, dobićete netto platu od 1.880 evra.
Za 2.000 evra brutto, dobijate 1.622 evra netto. Na 1.800 brutto platu, ostaje vam 1.486 evra.
Ukoliko želite lično da proverite ove brojke ili vašu platu recimo, možete to učiniti na oficijalnom sajtu arbeiterkammer.com ili klikom na ovaj link: https://bruttonetto.arbeiterkammer.at/
Kao što vidite, što vam je veća brutto plata, više vam se odbija. Odnosno više vam se uplaćuje za socijalno i penziono, pa recimo onaj ko ima 3.000 ili 4.000 evra brutto platu, imaće mnogo veću penziju od onog ko prima 2.000 brutto i tako dalje.
Kao što smo napomenuli neke grane imaju znatno više početne plate, dok su u manje kvalifikovanim poslovima minimalne plate niže. Na primer:
- Građevinski sektor – bruto mesečna plata može biti od 2.500 do 3.500 evra.
- Ugostiteljstvo – minimalna plata kreće se oko 1.700 evra bruto, ali uz napojnice može biti viša.
- Zdravstvo i socijalna zaštita – minimalne plate u ovom sektoru su oko 2.000 evra bruto mesečno.
- IT sektor i visoko obrazovanje – početne plate često iznose preko 3.000 evra bruto mesečno.
Osim osnovne plate, mnogi radnici u Austriji imaju pravo na 13. i 14. platu, poznate kao božićnica i regres. Ove dodatne isplate se često isplaćuju u junu i decembru i omogućavaju značajno veći godišnji prihod.
Radno vreme i prekovremeni rad
Zakonski standard za puno radno vreme u Austriji iznosi 40 sati nedeljno. Međutim, u brojnim kolektivnim ugovorima, radna nedelja je smanjena na 38,5 sati.
Prekovremeni rad se plaća dodatno i može se obračunavati na dva načina:
- Povećanje satnice za prekovremeni rad – najmanje 50% viša satnica za svaki sat preko 40 sati nedeljno.
- 100% povećanje satnice za rad nedeljom, praznicima ili u posebnim slučajevima.
U nekim slučajevima, umesto dodatne isplate, prekovremeni rad može biti kompenzovan dodatnim slobodnim danima (tzv. Zeitausgleich).
Noćni rad, koji se obavlja između 22:00 i 06:00 sati, takođe se dodatno plaća, obično sa dodatkom od 50% na osnovnu satnicu. Opet napominjemo da su ovo neki opšti uslovi i pravila a da detaljnije morate pogleda u vašim ugovorima o radu koje Vam poslodavac daje na početku radnog odnosa, jer ova pravila se mogu donekle izmeniti ukoliko je politika nekog poslodavca drugačija i slično. Dakle, budite oprezni i uvek pročitajte vaše ugovore o radu.
Praznici i godišnji odmori
Radnici u Austriji imaju pravo na 13 plaćenih državnih praznika godišnje. Tokom ovih dana, radnici ne rade, ali primaju punu platu. Ako zaposleni radi na praznik, često mu sleduje 100% uvećana dnevnica.
Godišnji odmor je zakonom definisan i iznosi 30 radnih dana (5 nedelja) za radnike sa standardnim ugovorima. Nakon 25 godina radnog staža, pravo na godišnji odmor se povećava na 36 radnih dana (6 nedelja).
Važno je napomenuti da se godišnji odmor ne može isplatiti u novcu, osim u slučaju raskida radnog odnosa kada radnik nije iskoristio svoj odmor.
Bolovanje i zdravstvena zaštita
Ako se radnik razboli, ima pravo na plaćeno bolovanje, a poslodavac je dužan da isplati punu platu u periodu od:
- 6 nedelja – za zaposlene do 1 godine staža kod istog poslodavca.
- 8 nedelja – za zaposlene sa preko 1 godine staža.
- 10 do 12 nedelja – za radnike koji su više od 15 godina zaposleni kod istog poslodavca.
Ako bolovanje traje duže od zakonom predviđenog perioda u kojem poslodavac pokriva platu, radnik može nastaviti da prima naknadu od zdravstvenog osiguranja (tzv. Krankengeld).
Roditeljsko odsustvo i zaštita trudnica
Trudnice u Austriji uživaju visok nivo zaštite na radnom mestu. One imaju pravo na:
- Zaštitu od otkaza – trudnice i porodilje ne mogu biti otpuštene.
- Obavezno porodiljsko odsustvo – traje 8 nedelja pre i 8 nedelja nakon porođaja (u nekim slučajevima 12 nedelja).
- Roditeljsko odsustvo – može trajati do 2 godine, tokom kojih roditelji mogu dobiti državnu finansijsku pomoć za brigu o detetu.
Šta učiniti ako poslodavac ne isplati platu?
U slučaju da poslodavac ne isplati platu na vreme, radnik ima nekoliko pravnih opcija:
- Provera ugovora i kolektivnog ugovora – prvo proverite uslove rada i obaveze poslodavca.
- Pisani zahtev poslodavcu – službeni dopis sa zahtevom za isplatu zaostalih plata. Dakle, ništa usmeno, “rekla-kazala” već sve morate imati pismeno kao dokaz ukoliko kasnije dođe do sudskog spora ili slično.
- Obraćanje Radničkoj komori (Arbeiterkammer) – ova institucija pruža pravnu pomoć i može poslodavcu poslati zvanično upozorenje.
- Podnošenje tužbe sudu za radne sporove – ako poslodavac i dalje ne plaća, moguće je pokrenuti sudski postupak lično ili preko Arbeiterkammer što je mnogo bolja opcija, jer sve troškove pokriva ova institucija i ne morate brinuti i misliti ni o čemu, oni sve završavaju i to veoma uspešno uglavnom.
- Prijava Zavodu za socijalno osiguranje (ÖGK) – ako poslodavac nije platio doprinose, ovo može dovesti do sankcija, budite oprezni.
Radnici se mogu obratiti Arbeiterkammer (Radnička komora) i ÖGB (Austrijski sindikat) koji pružaju besplatne pravne savete i podršku u ovakvim slučajevima. Ovo su možda i najbolje institucije za radnička prava i slično.
Prava radnika u slučaju otkaza, penzija i prava stranih radnika u Austriji
Radnici u Austriji imaju snažnu zakonsku zaštitu u slučaju otkaza, kao i jasna prava na penziju i integraciju stranih radnika. U ovom delu obrađujemo šta se dešava kada dođe do otkaza, kako funkcioniše penzioni sistem, te koja su prava radnika koji dolaze iz drugih zemalja.
Zaštita od otkaza i prava zaposlenih u slučaju prekida radnog odnosa
Otkaz u Austriji mora biti u skladu sa zakonom, a postoji nekoliko različitih vrsta raskida ugovora:
- Redovan otkaz (Kündigung) – može ga dati poslodavac ili zaposleni uz poštovanje otkaznog roka.
- Otkaz bez otkaznog roka (Entlassung/Fristloss) – moguć samo u slučaju teških prekršaja, kao što su krađa ili zloupotreba položaja.
- Sporazumni raskid ugovora (Einvernehmliche Auflösung) – poslodavac i radnik se dogovaraju o prestanku radnog odnosa pod određenim uslovima.
Otkazni rokovi
Otkazni rok zavisi od dužine radnog staža i definisan je ugovorom ili kolektivnim ugovorom. Obično iznosi:
- 6 nedelja – za radnike sa manje od 2 godine staža
- 2 meseca – za radnike sa više od 2 godine staža
- 3 meseca – za radnike sa više od 5 godina staža
- 4 meseca – za radnike sa više od 15 godina staža
- 5 meseci – za radnike sa više od 25 godina staža
Radnici otpušteni bez valjanog razloga mogu tražiti pravdu pred radnim sudom (Arbeitsgericht) i zahtevati obeštećenje.
Otpremnina (Abfertigung neu)
Od 2003. godine u Austriji funkcioniše novi sistem otpremnine. Poslodavac uplaćuje 1,53% bruto plate zaposlenog u poseban fond za otpremninu. Ako radnik napusti posao posle tri godine rada, ima pravo na isplatu tog iznosa ili da ga prenese u sledeću firmu.
Ukoliko zaposleni sam da otkaz, ne može odmah podići sredstva, ali ona ostaju sačuvana za budućnost.
Prava radnika u slučaju stečaja firme
Ako firma ode u stečaj, radnici su zaštićeni putem Fonda za zaštitu plata (Insolvenzentgeltsicherungsfonds), koji osigurava isplatu neisplaćenih zarada, prekovremenog rada i otpremnina. Da bi ostvarili pravo na isplatu iz ovog fonda, radnici moraju:
- Podneti zahtev u roku od 6 meseci od dana stečaja firme.
- Prikupiti dokaze o neisplaćenim primanjima (platne liste, ugovor o radu).
- Obratiti se sindikatu ili radničkoj komori za pomoć u postupku.
Penzioni sistem u Austriji
Austrijski penzioni sistem funkcioniše na principu obaveznih doprinosa i osigurava finansijsku stabilnost radnicima nakon završetka radnog veka.
Starosna granica za penziju
- Muškarci mogu otići u penziju sa 65 godina.
- Žene trenutno mogu u penziju sa 60 godina, ali će se do 2033. starosna granica izjednačiti sa muškarcima (65 godina).
Vrste penzija
- Redovna starosna penzija – dostupna kada radnik dostigne zakonsku starosnu granicu i ima dovoljno godina uplata.
- Prevremena penzija – moguća ako radnik ima 45 godina radnog staža.
- Invalidska penzija – ako radnik više nije sposoban za rad iz zdravstvenih razloga.
Doprinosi za penziju iznose 22,8% bruto plate, pri čemu poslodavac plaća 12,55%, a zaposleni 10,25%.
Međunarodni radnici i penzija
Ako ste radili u Austriji i drugim državama EU, vaši doprinosi se sabiraju, pa možete ostvariti penziju iz više zemalja. Osobe iz zemalja van EU mogu imati pravo na povraćaj doprinosa ukoliko ne ispune uslove za austrijsku penziju.
Prava stranih radnika u Austriji
Austrija ima stroga pravila za zapošljavanje stranih radnika, ali zakon garantuje ista prava svim zaposlenima, bez obzira na državljanstvo.
Radne dozvole za strane radnike
Radnici koji dolaze iz zemalja EU mogu slobodno raditi u Austriji bez potrebe za radnom dozvolom. Međutim, državljani zemalja izvan EU moraju imati:
- “Rot-Weiß-Rot-Karte” (crveno-belo-crvena karta) – dozvola za visokokvalifikovane radnike.
- Plavu kartu EU – za stručnjake u deficitarnim zanimanjima.
- Radnu dozvolu – u nekim slučajevima potrebna je dodatna dozvola od AMS (Austrijska služba za zapošljavanje).
Zaštita od diskriminacije
Zakon zabranjuje diskriminaciju na osnovu nacionalnosti, rase, pola ili religije. Svaki radnik koji se oseća diskriminisanim može podneti žalbu Radničkoj komori ili Ombudsmanu za jednakost.
Pristup socijalnim pravima
Strani radnici koji legalno rade u Austriji imaju pravo na:
- Zdravstveno osiguranje,
- Doprinose za penziju,
- Pomoć za nezaposlene,
- Porodiljske beneficije.
Za ostvarenje ovih prava, radnik mora biti prijavljen u socijalni sistem Austrije (ÖGK).
Radnici sa ugovorom na određeno vreme
U Austriji su ugovori na određeno vreme česta praksa u sektorima poput ugostiteljstva, sezonskih poslova i privremenih projekata. Međutim, iako ovakvi radnici imaju ista osnovna prava kao i stalno zaposleni, postoje određene razlike.
Prava radnika sa ugovorom na određeno vreme
- Poslodavac ne može bez razloga prekinuti ugovor pre isteka roka, osim ako u ugovoru nije drugačije navedeno.
- Ako radnik ostane kod istog poslodavca duže od 4 godine, ugovor na određeno vreme može se automatski smatrati ugovorom na neodređeno vreme.
- Radnici imaju pravo na otpremninu, ako su radili najmanje 3 godine kod istog poslodavca.
- Trudnice i radnici na bolovanju imaju posebnu zaštitu i ne mogu dobiti otkaz pre isteka ugovora.
Radnici sa ugovorom na određeno vreme mogu se obratiti Radničkoj komori ako smatraju da ih poslodavac zloupotrebljava ponovnim sklapanjem privremenih ugovora kako bi izbegao davanje stalnog zaposlenja.
Povreda na radu – Šta učiniti?
Ako radnik doživi povredu na poslu, poslodavac je zakonski obavezan da osigura hitnu medicinsku pomoć i prijavi incident Zavodu za osiguranje od nesreća (AUVA – Allgemeine Unfallversicherungsanstalt).
Prava radnika u slučaju povrede na radu
- 100% pokriveni troškovi lečenja od strane AUVA.
- Pravo na bolovanje sa punom platom, dokle god lekar procenjuje da radnik nije sposoban za rad.
- Mogućnost invalidske penzije ili kompenzacije, ako povreda ostavi trajne posledice.
Ako poslodavac ne prijavi povredu, radnik može sam kontaktirati AUVA i podneti prijavu.
Ovo bi bilo donekle sve što smatramo da je bitno oko radničkih prava u Austriji.
Ako imate bilo kakve nedoumice, važno je pravovremeno tražiti pomoć od institucija kao što su Radnička komora (AK), sindikati (ÖGB) ili Inspekcija rada.
Nadamo se da je ovaj članak pružio sve važne informacije o pravima radnika u Austriji i da vam je bio od pomoći. Ukoliko vam se sviđa naš rad, možete pogledati i naš FORUM deo, gde možete potražiti posao ili stan, ponuditi vaše usluge, reklamirati vaš proizvod ili povezati se sa ostalima.
Hvala na čitanju,
Vaš posaoaustrija.com
